„Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.“ (Химна љубави, 1. Кор. 13, 4-7)
Све што човек јесте, истина његовог живота и света у коме живи, огледа се, извире и увире у љубави. То је љубав, која није психолошка категорија, емоција, која није себична, себи довољна, пролазна и безлична. Живимо у цивилизацији која себе сматра „хуманом,“ која брине, поштује и „воли“ човека. Споља наметнутим друштвеним уговором и критерујумом, створена су друштва и заједнице које почивају на „људским правима и слободама, једнакости и заштити живота и личности сваког човека.“ А опет, човек ниједног времена као нашег, није био толико усамљен, самодовољан, себичан, неук у бризи и љубави, заробљен и неспособан да воли, да прими и дарује љубав.
Волети другог човека није обавеза, нити дужност која почива на праву већ најдубља слобода бића, начин постојања који је дарован, где кроз и у другом имамо живот и смисао – Ако постојиш Ти, постојим и Ја. Истинито човекољубље је Богољубље. У човекољубљу пројављујемо себе као икону и подобије Бога, сведочимо Творца, изражавамо Љубав Свете Тројице и откривамо се као боголика бића, апсолутно слободна. Тај дивни живот прображава свет, даје му пуноћу новог живота и нове твари – Царства Божјег. Такво хришћанско човекољубље од човека не чини идола нити човекобога већ ствара и обликује истиниту човекову природу и личност. У њој нема зла, зависти, гордости, себичности, гнева и неправде. Човекољубље трпи, жртвује се и страда јер воли.
Највеличанственији израз Божје и људске љубави је Црква. У Њој је наша љубав делатна, стваралачка, лична, испуњена Духом Светим. Духоносним делима љубави постајемо истинити човекољубци где свет постаје Црква, коме нису потребна „хумана права,“ већ такав свет је Христос победио и преобразио. Христос је мера нашег човекољубља. Његова Љубав је истина и суд света.
Протонамесник Александар Вучај
