’’Најслађе моје Православље, ти подсећаш на поробљен народ. Ударају те хиљаде ветрова, хиљаде сила се боре са тобом, желећи да те искорене са земље и да те уклоне из људског срца. Одлучили су да од тебе начине изгубљено сећање, музејски експонат који показује трагичну историју, а ипак те велики Господ, Троједини Бог који премудро влада са небеса сакрио од њих, као цвет испод камена, омогућивши ти да сачуваш неколицину једноставних, побожних и смиреноумних душа. Да, ти ћеш наставити да постојиш и живиш, одгајајући млади нараштај и то ћеш, сигуран сам, заувек чинити. Ти показујеш стазу што води до предворја вечности свима који је траже.’’
Свети Нектарије Егински
Ове дубоке и надахнуте мисли Свети Нектарије изговара у једном од најболнијих тренутака свог страдалног живота, на прагу двадесетог столећа, у времену када је цивилизација обећавала своји нови почетак, а Православље и Црква улазе у једно од највећих искушења од свог постања. Речи надасве пророчке и истините, у којима осећамо сву бол и тугу Светитељеве патње, које нам исказују величину и дубину његове Светим Духом испуњене душе, која созерцава више срцем но умом време у којем постоји и које предстоји. У само неколико кристално јасних мисли, сажета је сва бесциљност и бесмисленост времена и света који нас окружује, у коме привремено господари онај који ’’поробљава, удара и искорењује,’’ који царује у ’’изгубљеном сећању и трагичној историји.’’
Ипак, непоколебљива вера и хришћански оптимизам, снага Светитљевог ума, уздижу се у неизрециве небеске висине, где царује Троједини Бог и Премудри Вечни Владалац, који управо кроз Светитеља, Духом Утешитељем говори и открива нам Своје неисказиве путеве љубави и милости за људски род, Цркву и најслађе Православље. У тим речима, јесу речи утехе али и призива за сваког човека који треба да пројави, сачува и одржи пут спасења, Истине и Живота.
У само неколико речи, Свети Нектарије Егински нам је описао, дочарао и показао шта јесте Православље – ’’предворје вечности’’ и тиме нам открива колику част, достојанство али и обавезу смо добили да будемо на тако дивном и Господом Христом, Спаситељем нашим, обасјаном месту.
Протонамесник Александар Вучај
