„A Господ пошто им ово изговори, узнесе са на небо и седе Богу са десне стране.“ (Мк. 16,19)
„И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо.“ (Лк. 24,51)
У четрдесети дан по Васкрсењу, Црква прославља догађај Вазнесења Господа Исуса Христа на небо. Овим догађајем, довршава се историја оваплоћења Богочовека, чиме људска природа сједињења са божанском, у личности Христовој, постаје сапричасник личности и живота Свете Тројице. Вазнесењу претходи, по Лукином Јеванђељу, Христова поука једанаесторици ученика о преображеном и васкрслом телу: „Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“ (Лк. 24,39). У новом, преображеном телу Христос се вазноси на небо. На тај начин целокупна створена људска природа, смртна и пропадљива од Адама, кроз Христа, добија коренити преображај и квалитет, могућност васкрсења и вечног постојања, те су данас мошти светитеља најочигледнији пример. Тело је постало сапричасник светотројичног живота јер Христос „седе Богу са десне стране,“ чиме јеванђелист Марко, кроз израз јеврејске традиције, на сликовит начин сведочи две истине – да је Христос Син Бога Оца и да се сада у телу враћа „неизрецивом и неприступном“ животу Свете Тројице. Појам „са десне стране,“ нема просторно значење већ наглашава личносни однос Отац – Син унутар Свете Тројице.
Догађај Вазнесења Господњег јесте хришћанска апологија тела, коју Црква сведочи два миленијума. Тело није „тамница душе,“ већ оквир створене природе кроз који се пројављује Дух и која Васкрсењем Христовим бива преображено. Тело и материја за хришћане нису никакво зло, напротив, оони су једина могућност спасења и средство пројаве Царства Божјег, које сада имамо „у земљаним судовима; и у огледалу и загонетки,“ како нас учи апостол Павле, а у пуноћи и истини при Христовом другом доласку. Све у Цркви и Литургији је тварно и све Духом Светим пројављије Царство Божје. Зато тело „као храм Духа Светог,“ поштујмо кроз своју хришћанску веру, а творевину кроз своју хришћанску савест и еколошку свест, кроз бригу и старање о свету и природи као нашем једином дому.
Александар Вучај, протонамесник
