Преподобни Јустин Ћелијски тумачећи ову Јеванђелску причу рекао је давне 1956. године следеће:
„Помагај Господе, тонем! Тако је завапио Свети Апостол Петар Господу Христу, Који је ходио по мору. Али Господ пружи руку извади га из воде и рече: Маловерни зашто посумња? Где је вера твоја? Зар може бура да те потопи, кад сам Ја поред тебе…
Свака је реч Господња истинита. И ти само имај вере кад те нападне искушење. Деси се да неко вели себи: Нема (наде), пропао сам… Тргни се и завапи: Помагај Господе! Ако ти одмах не помогне, то је зато да осетиш како ти људи ништа не могу помоћи кад си у невољи… Не, Господ је отворио небесна врата за све нас. И ми улазимо вером у Њега. Тако, када наиђу велика искушења на младе и старе, нико нам не може помоћи осим Њега. Господ Исус је сишао у наш пакао да људе узведе у Рај и начини (их) Анђелима…
Тако на хришћане у овом свету, нападају силна искушења. Сваки зао човек риче на Господа. Смета му Вечна Правда Христова, јер ђаво не трпи Правду, већ хоће лаж. Али не бојте се јер овај свет није ништа друго него море искушења…
Нека вера не малакше у нама, тада неће потонути душа наша у греху овога света. Али, ако се ми уплашимо од зала овога света (и помислимо) зло је јаче од добра-онда тешко нама, тада ми тонемо. И то, када те опколе искушења, ти завапи: Господе помагај! И Господ ће те увести у Цркву Своју…
Зато, горе срца! Не плаши се греха. Господ је јачи од сваког греха и зла! Само завапи као Апостол Петар: Господе помагај!“
Јереј Бранко Чолић
