„Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у једниство и да сложно славимо Најсветијег Духа“(кондак празника).
Празник Силаска Светог Духа на Апостоле или Тројице Црква прославља у педесети дан од Васкрсења Христовог. Он представаља круну и осмишљавање свега што је Богочовек Христос учинио од свог Оваплоћења. Стога се слободно може рећи да је Васкрсење темељ нашег спасења а Педесетница је његово испуњење и усавршавање. Од дана Педесетнице Црква је у потпуности рођена и од једног земаљског удружења или заједнице, силом Светог Духа, постаје истинска заједница Тела Христовог. Вазневши се на небо Христос нас није оставио без свог присуства и послањем Светога Духа Цркви, по речима једног савременог богослова: „Он у Духу остаје присутан у самом њеном бићу, сједињујући се са нама кроз Свете Тајне посредством тог истог Духа Свог“, а „долазак светога Духа увек је долазак, откривање и јавњање Царства Божијег, предукус „будућег века“ и причешће небом“.
Од времена грађења Вавилонске куле, када је Господ помутио језике народима и расејао их по целом свету, постојала је тежња мећу људима, народима и империјама за уједињењем, стављањем свега под један кров, али без успеха. Свима је вероватно познат напор Римске империје за успостављање Pax romana у време када се Христос оваплотио, али је и он као и сваки други покушај остваривања било какве „глобализације“ пропао. Последице по човека, народе и цивилизације су биле катастрофалне. Дан Силаска Светога Духа учинио је управо супротно, јер Он је поново објединио народе и научио их да „једним устима и срцем славе…Оца и Сина и Светога Духа“. Послањем Светога Духа дата је могућност остваривања јединог правог „глобализма“ у Христу, за Христа и са Христом, Његовом благодаћу. Захваљујући овом Христовом глобализму „нема више Јудејаца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28). Ту и само ту је сваки човек добио истинско достојанство постајући поново икона Творца, биће створено за Вечност. Сви су позвани да буду једно али без присиле и наметања јер „где је Дух Господњи онде је слобода“ (2.Кор 3,17). Педесетницом је почело крштавање тадашњег света и затечена цивилизација је крштена. Све вредности којима се дичи савремена цивилизација имају свој корен у Христу и без њега остају само празне речи. Христос је оставио неизбрисив печат на све вредно што постоји и то се не може сакрити брисањем Његовог имена из савремене цивилизације. Стога није ни мало смело тврдити да дан послања Светога Духа представља не само рођендан Цркве већ и сам темељ наше цивилизације. Од тада је постало могуће остварити и испунити заповест Христову: „Идите , дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“(Мт. 28, 19).
јереј Бранко Чолић
