„Шира од Небеса“, „Сместилиште Несместивог“, „Огњени Престо Цара Невидљивог“, само су нека од имена којима су богонадахнути песници и богослови Цркве покушавали да опишу Пресвету Богородицу и ниједно име није могло, нити може, да обухвати све што Она јесте и што она значи нама људима. У њој се десило нешто људском уму потпуно непојмљиво и страшно, десио се сусрет свега створеног са Творцем и то на нај приснији могући начин. Бог је од ње примио тело и кроз то тело све оно што је створио. Син Божији постао је Син Човечији, премошћен је јаз између створеног и нествореног, отворена су Врата Вечности свеколикој творевини, а Она нам је постала и Сапутница и Путеводитељка и Укрепитељка и Заступништво и Заштита пред самим Богом.
Довољно је погледати иконостасе наших цркава и видеће се Њено место које је увек са десне стране Господа и Бога нашег Исуса Христа коме је она најближа и најприснија јер Га је родила. Овим својим положајем у Цркви Пресвета Богородица показује сваком човеку и жени где му је место, а то је у Цркви уз самога Бога, у покрету ка Њему и у служењу Њему. О. Александар Шмеман је на једном месту говорећи о Богородици рекао да је Она, Марија, Та Која пред Богом стоји као Заступница женствености читаве творевине. Особине те истинске женствености су: узајамна љубав, одрицање, послушност, пожртвованост, служење у смирењу и спремност да се свецело живи у Другоме и за Другога.
Црква је Богородици посветила многе празнике, и сви они подсећају на ту Свету Историју Спасења која не би била могућа без Њених речи „Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи Твојој“(Лк. 1, 38), што значи да се све одиграло без присиле у слободи и љубави, а празник Покрова је спомен само једног од многих доброчинстава које је Пресвета Богородица чинила током историје. Наиме, 911.г. догодила се велика несрећа византијској флоти на Криту, да је и сам Цариград био у опасности. И како наш народ каже „Без невоље нема богомоље“, тако су и у Цариграду прибегли Богу молећи за помоћ. Тада су приликом једне молитве у Влахернској цркви двојица људи, Андреј и Епифаније видели Пресвету Богородицу која је над народом и градом распрострла свој Небески Покров. Град и народ су још једном били спасени.
Много је градова а још више људи бивало спасено мођном заштитом и Покровом Пресвете Богородице а да тога нису ни били свесни, а посебна је част и одговорност за онога ко се ставља под Њену заштиту и тражи помоћ од Ње. На Њу, беспрекорноно чисту, савршено смирену и служењу потпуно предану, треба се угледати и молити јој се речима: „Радуј се, Радости наша, заклони нас од свакога зла чесним Својим омофором!“(Преподобни Јустин Ћелијски, Акатист Покрову Пресвете Богородице).
протонамесник Бранко Чолић
