Појава Хришћанства на темељу догађаја Васкрсења Исуса Христа је испуњење смисла и истине целокупног живота света. Објава ове радосне вести свету и настанак једне суштински нове вере, чији је видљиви израз Црква, донела је људима свих времена, нову наду и поглед у будућност, на чијој кончини се налази други долазак Христов и Царства Божјег. Живот, љубав и вера Хришћана донела је Духом Светим светлост и радост у ‘‘долину суза,’‘ у таму бесмисла, у кнежевину злога, онога који је омрзнуо од почетка Божји свет. Црква у свом бићу и природи носи оптимизам новог живота и од свог корена, благовести и сведочи га свету кроз народ свој. И ма колико несрећни човек, обузет слепилом своје гордости и безверја, даровани му свет гурао у понор и таму пакла, силом и љубављу Духа Светог, кроз људе и Цркву пројављеног, свет живи и живеће чекајући Христа и Царство Његово.
Друштвена уређеност и достигнућа данашње цивилизације, умногоме дугују Хришћанству. Људи Цркве одувек су се трудили да граде морална и хумана друштва, управо на темељу своје вере, човекољубља и личне и заједничке одговорности за појединца и заједницу у целини. У средишту таквог живота увек је био Бог, који је изнад сваке доктрине, идеологије или система. Друштвена уређеност треба да буде осољена вером и обасјана светлошћу Христовом јер само тако, љубав према Богу постаје делатна у љубави према ближњем. Она се попут кругова на води концентрично шири, из појединца на породицу, место живљења и даље у све светове. Црква је извор и жила соли земље и неугасли огањ светлости свету. Унутар ње, људи напојени Духом Светим граде своје заједнице, не срахујући од стихија света, сведочећи свету непоколебљиви оптимизам и радост наде, вере и љубави у Васкрслог Христа, Победитеља смрти.
Људи су ти који време боје бојама своје душе, својих мисли и дела. Зло време ствара човек, срећно и безбрижно исто он. Хришћанство и вера Цркве су изнад сваког времена јер су икона Царства Божјег, пуноћа и испуњење времена у вечности. Све је спасено кроз Христа и све ће се спасити и зато је на одговорности Хришћана да сведоче свету ову истину, да буду со земљи и светлост свету, да живот као тренутак времена испуне радошћу и обоје најлепшим бојама вечног Царства Божјег.
Протонамесник Александар Вучај
