Литургија као дело Народа Божјег је уједно и Евхаристија, Благодарење и благодарност Богу Оцу, кроз Сина, а у Духу Светом. То је много више и дубље од искрене захвалности милости Божијој, јер има смисао потпуног предавања и пуног учествовања кроз дар благодати Цркве и сваког њеног члана као Тела и удова Христовог, у божанском начину постојања. Тако, благодарење Богу постаје начин живота који прожима целокупно човеково биће и устројава у њему потпуно нови однос и односе према другом човеку и свету. Евхаристија је чиста и непатворена Љубав, дивна, неизрецива и величанствена, кроз коју дејствује пуна човекова слобода и воља да се преда Господу. Њом човек закорачује и нови свет и живот, диже се у небеске висине, спуштајући себе кроз покајање и жртву, ничице падајући пред божанским Лицем и лицем свог ближњег.
Евхаристија је Тајна над Тајнама Цркве, Благодарење у пуноћи јер је то Тајна Христова, предана по дару и милости, љубави и старању, које примамо у себе кроз Свето Причешће, кроз Тело и Крв Христову. То је недокучива воља Оца, који у Духу Светом све и сва, историју човека и света чини непрекинутим и вечним благодарењем. Живот је Евхаристија и треба то да буде, јер нам је праотац Адам показао грехом својим да све ван тога је тама, бесмисао, плач и туга за изгубљеним Рајем, за Богом. Земаљски живот Новог Адама – Христа, који нам сведочи јеванђелска реч, био је непрестано Благодарење Оцу, и у страдању, болу, Крсној жртви и смрти за живот света.
Заблагодаримо Господу, у Литургији и Цркви, сваком трену свога живота, за сву милост и љубав Божију, за сваки нови дан и сунчев зрак, за сваки удах, откуцај срца, кап воде и комадић хлеба. Заблагодаримо Господу и када смо болесни, невољни и потребити, кад страдамо и патимо, док верујемо и док се надамо, док волимо и праштамо, док се кајемо и молимо. Све да нам буде Евхаристија, живот благодарења, вере, наде и љубави у коме чекамо Други Христов долазак, васкрсење мртвих и живот вечни.
Протонамесник Александар Вучај
