“Сада отпушташ у миру слугу својег, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља.” (Лк. 2, 29-32)
У годишњем кругу празника Православна Црква на дан 15./2. фебруара, светкује догађај уласка и приноса Богомладенца Христа у јерусалимски Храм и сусрет Светог Симеона са Богомладенцем. Целокупно богословље овог догађаја, садржано је у дивним и дубоким, јеванђелским речима Светог Симеона Богопримца, који је примивши Бога у наручје своје, дочекао испуњење и смисао своје вере и наде у долазак Месије – Спаситеља.
Такође, ове речи су уједно радост и пуноћа старозаветне вере Израиља, Народа Божјег који од свога постања ишчекује и нада се Спаситељу. То је богослужбена химна свецеле творевине и света, која прима у наручје своје Богочовека, који је извор и ушће њеног живота и постојања. Кроз уста Симеонова, кличе и радује се Црква у историји, кроз векове и времена, јер је Христос – Господ, Спаситељ, Светлост и Слава. Христос је Победитељ смрти и греха, вера Авраамова, Исакова, Јаковљева и Мојсијева, пророка и праведника, а љубав и нада апостола и светитеља, свих хришћана до краја времена.
У наручју Светога Симеона, сусрећу се Стари и Нови завет, стари и нови свет, стари и нови Адам, онај који пролази и Живот који наступа. Сви народи, културе и цивилизације обасјани су светлошћу Онога који јесте Светлост и прослављају се племена Израиљева кроз Онога који јесте Слава. Христос јесте Светлост и Слава “племена и народа.”
На Сретење, Син Божји улази у Дом Оца Свога – јерусалимски Храм, темељ и средиште вере Израиљеве, јер Пресвета Богородица предаје Првенца свога Богу Оцу, чија је Христос воља и Реч – Логос. Првенац Христос је Првина Цркве и сама Црква. Његово предавање вољи Очевој јесте живот и пуноћа Цркве. То је пунота живота сваког хришћанина јер смо позвани да у љубави дајемо себе Богу и ближњем своме.
Сав Дом Израиљев и Црква васељене, кличе са усана Симеонових јер примише и задобише мир и спасење кроз Христа и Литургију, јер сретоше Спаситеља света, милост и љубав Свете Тројице.
Александар Вучај, јереј
