„Пута што у живот води наставник и првопрестолник и учитељ био си.
Јер најпре дошавши, Светитељу Саво, отаџбину своју просветио си,
и препородив је Духом Светим, као дрвета маслинова у духовном
Рају насадио си свеосвећена твоја чеда.
Зато као једнака Апостолима и Светитељима, поштујући Тебе,
ми Те молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.“ (тропар Св. Сави)
Свети Сава већ скоро осам стотина година представља надахнуће и тему многима. О њему се говорило и говориће се докле год буде Србије и Срба јер је Свети Сава био најзаслужнији за стварање нашег идентитета, а за нас православне хришћане српске верзије Православља-Светосавља, појма толико често помињаног и на жалост, погрешно разумеваног и злоупотребљаваног.
Пре појаве Светог Саве хришћанство се већ скоро три века проповедало Србима и свакако да им је било познато, али само захваљујући пастирској ревности Светог Саве у просвећивању народа Јеванђељем Христовим, Православље је прожело и духовно препородило народно биће. На тај начин је постављен темељ за стварање и неговање праве хришћанске културе у Срба, а најбољу дефиницију Светосавља дао је Преподобни Јустин Ћелијски рекавши да је Светосавље „Православље српског стила и искуства”. Другим речима, Светосавље је наш православни израз. Светосавље извире из саме личности Светог Саве који је, како сведоче житија, у први мах свој аскетски подвиг схватао као свој индивидуални духовни подвиг, али временом, боравећи у општежићу своје обитељи све више се окретао другима, раду са другима и за друге: за своју монашку сабраћу, цркву у целини, државу и народ. Јеванђеље Христово је прожело у потпуности личност Светог Саве и без њега немогуће га је схватити. Због тога се не може говорити о Светом Сави као само о националисти, политичару, државнику или епискпу. Он је био све то, а основа његовог бића био је Христос. Сходно томе основа Светосавља је Христос и истинског Светосавља не може бити мимо Цркве. Свети Сава је био јака и духовно зрела личност, непоколебиво свесна свог православног хришћанског идентитета, човек ширине и добре воље, човек љубави и дијалога. Из његових житија је познато да је водио дијалог не само са владарима и црквеним великодостојницима хришћанскога Запада, већ је, без обзира на велике духовне разлике, током својих поклоничких путовања на Исток посећивао и муслиманске духовне и световне вође, увек у мисији добре воље. На двору египатског султана остало је о њему забележено да је пленио добротом и духовном лепотом свога лика више од свих претходних хришћанских посетилаца. Чак је забележено да је док је боравио у Малој Азији спасавао из ропства Турке, чији ће потомци свега век касније угњетавати и убијати његове потомке. Свети Сава, подразумева се и истинско Светосавље, никада није био фобичан јер је знао ко је, шта је, од куда је и куда иде.
Једно је сигурно: „Ако останемо верни Светоме Сави као „наставнику и учитељу пута који уводи у живот” и Светосављу као „Православљу српског стила и искуства”, органски присутном у заједничкој православној и хришћанској васељени, онда, упркос свему, можемо имати и наду и благослов светитеља Саве, живог и прослављеног у вечној заједници љубави са Господом и са свима светима“(Еп. Иринеј бачки).
протонамесник Бранко Чолић
