’’Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, „темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави“ Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је — права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да „савршен буде човек Божји“, а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: „Спасава вера, која кроз љубав дела“. ( Из Жичке беседе Светог Саве о правој вери)
Светосавље је начин живота и постојања. Светосавље је видљиви израз Истините Христове, Јеванђелске и Апостолске Цркве у духу једног народа. Оно се темељи на крштењском подвигу међу Словенима, Светих просветитеља, учитеља и равноапостола Кирила и Методија. На том предању изниче Светосавље, када нам у једном тренутку историје Бог дарује Светог Саву, са којим и кроз кога се врши укључивање читавог једног националног корпуса у Цркву, у дијалог, однос и причешћивање у заједници Тела Христовог са осталим народима на жив и непоновљив начин, али и интегрисање у културни контекст хришћанске Европе. То је афирмација и потврђивање непоновљивог и јединственог идентитета сваког народа и човека али и јединства у разноликој заједници људи и европских народа. Светосавље је тако постало наш унутрашњи подвиг, својеврсна динамика духа унутар историје, а уједно и надисторијски процес који је изнад сваког полтичког, културног или националног мотива. Светосавље је саборно, есхатолошко и пошто свој идентитет црпи из Литургије и сећања Божјег, оно је ослобођено окованости датог историјског тренутка. Историју српског народа Светосавље обасјава вечношћу, „царство земаљско обасјава Царством Божјим.“
Црквено-школски, политички и културолошки подвиг Светога Саве јесте управо сведочанство и неугасли светионик, да смо позвани да кроз Цркву, породицу и целовито образовање преображавамо себе и свет у коме живимо, не негирајући историјску реалност већ трезвеноумно и љубавно, кроз однос са ближњима у Духу Светом, спасавамо се добрим делом у правој вери.
Протонамесник Александар Вучај
