“Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних” (Лк. 16,24)
Јеванђље по Луки, доноси нам Христову причу о гостољубивом човеку који је зготовио богату трпезу за многе званице, које су се оглушиле о овај позив са различитим изговорима, сопственом вољом одбијајући место за овом трпезом. Прича је дивна и дубока метафора Цркве тј. Литургије и Царства Божијег као Трпезе Господње, на коју и у коју су позвани сви људи овог света. Човек који је одбија, како Христос казује, везан је оковима створене и материјалне природе којој робује сопственом вољом и леношћу духа. Он се изговара пролазним и смртним животним циљевима и смислом, добровољно себе одбацујући од љубави, милости и спасења Божијег које је у Трпези, у Путиру Живота зготовљеним за живот света. Место за Трпезом заузимају ‘‘сиромаси, богаљи, хроми и слепи,’‘ сви невољни и потребити који су кроз патњу своје животне несреће спознали смисао постојања, испуњени вером и Духом Светим. Они су без сумње, вођени чистом вером приступили Трпези Господњој, која јесте утеха и спасење свих ‘‘понижених и увређених,’‘ свих који плачу, милостивих, жељних правде и утехе, сиромашних духом и прогоњених Христа ради. Испуњење сваке вере, наде и љубави налази се на Трпези, на којој Христос даје и на којој се Он раздаје, Који је Хлеб Живота и Чокот најслађе лозе. Два миленијума Црква непрестано кроз служитеље своје, свете изданке и слуге ‘‘милостивог господара и домаћина,’‘ позива са тргова и улица, све и свакога, да приступи Трпези Господњој и нађе спасење своје у Царству непролазном и вечном, у љубави Онога Који је победио смрт и Васкрсао, Који је ту и Који ће поново доћи са славом да суди живима и мртвима. На послетку, одговор је у човеку и његовој слободној вољи, у пројави иконе и подобија Божијег и тријумфу Духа Светог или у потпуном уништењу своје личности и људског постојања. Позив и призив је Божији јер он први заволе свет те је Свог Јединородног Сина дао за њега, одзив је мало изабраних, светих који кушају сладост Трпезе Господње на свакој Литургији, молећи се милостивом Богу за све и свакога, за живот и спасење света.
Протонамесник Александар Вучај
