Лека за младог човека нигде није било. Родитељи су много патили гледајући како њихов син „много пута пада у ватру, и много пута у воду“ (Мт. 17, 15), нечастиви је имао контролу над њим. Да зло буде веће дете је губило контролу над собом кад год је био пун месец, био је месечар, да би несрећни родитељи за то зло окривили небеско тело, творевину Божију, а не њега-ђавола узрочника свакога зла. Несрећни отац није имао вере да ће његов син оздравити, а ни апостоли који су покушали да исцеле младића. Коначно дошли су пред Христа, који је, претходно прекоревши их за њихово неверовање, одмах наредио нечистој сили-ђаволу да напусти дете, „и оздрави момче од онога часа“(Мт. 17, 18). Узрок свих њихових мука било је неверовање.
Због чега се један хришћанин може највише осрамотити? Само и једино због неверовања. Зла је пун свет и људи га умножавају јер, како рече о. Александар Шмеман, сва логика овога света почива на злу, на „вери“ да је ђаво јачи од Бога. Да није тако зар би било ко на неко зло одговарао горим? На жалост, ова логика је усвојена од многих који себе називају хришћанима. Као да заборављају да је Бог Бог и да ниједно зло, ни један ђаво, не може победити.
Међутим, Бог није оставио човека да се сам бори против ђавола већ му је овом Јеванђелском причом преписао лек, односно по речима Преподобног Јустина Ћелијског тролек, дао му је веру, молитву и пост којима човек може да се исцели од сваке болести и да преброди сваку муку.
Корен сваког зла је неверовање које израста у стабло греха и рађа као коначан плод смрт. „Смрт тела је када душа излази из тела, а смрт душе је када Бога извучемо из душе“, каже Свети Макарије Велики. „Зато не допусти никада да греси твоји протерају Бога из твоје душе. Ако ти живиш у пакости, гордости, мржњи, Господ излази из ње…а твоје је да очистиш душу своју од нечистих духова. Ето оружја: молитва и пост изгони не само нечисте жеље и мисли, него и ђаволе. Само имај веру и живот твој претвориће се у рај“(Преподобни Јустин Ћелијски).
протонамесник Бранко Чолић
