Ова Еванђелска приповест одиграла се када је Христос дошао у крајеве многобожачких градова Тира и Сидона. Он тамо није дошао да проповеда своју науку већ да се склони од људи јер „ушавши у кућу хтеде да то нико не дозна; но није се могао сакрити“ (Мк. 7, 24). Ту га је срела жена Хананејка и затражила да помогне њеној кћери коју је веома мучио ђаво.
Хананејка је као и сви њени земљаци веровала у лажне богове, била је моногобожац, односно незнабожац, јер није имала веру у Јединог и Истинитог Бога као Јевреји тада. Она је, као што би и свака мајка чинила, своју кћер водила свуда где год би чула да можда има лека за њену болест, али помоћи није било. Њена кћи је била ђавоимана и нико ни на који начин није могао да истера ђавола из ње. Живот Хананејкин ни на шта друго није могао да личи до на пакао, јер тамо где је ђаво ту може бити само пакао. Коначно када је чула да је Христос ту, пришла му је и завапила: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју врло мучи ђаво! А он јој не одговори ни речи“.
Овде се дешава нешто веома необично, јер Христос јој не одговара већ је потпуно игнорише. Чак су и сами апостоли били изненађени његовом реакцијом и замолили су Га да јој помогне. Тада Христос изговара страшне речи Хананејки да је Он послат само Јеврејима и да не треба узимати хлеб од деце-Јевреја и давати псима-многобожцима којима је припадала и Хананејка. Већина би се на ове речи окренула и отишла али Хананејка имајући велику веру да Христос може да исцели и помогне њеној кћерци, са великим смирењем одговара да пси једу мрве које спадају са трпезе господара. Тек након ових њених речи Христос открива због чега није одмах услишио молитву њену и исцелио јој кћер. Желео је свима да покаже њену велику веру и мудрост. Он чак и хвали пред свима њену веру и показује да не би ништа добила да није имала вере.
Поука ове приче за сва времена и за сваког хришћанина је да шта год да учинимо и у каквој год невољи да се нађемо јака вера у Господа Христа-односно Христос нам једино може помоћи. Не треба тражити помоћ од лажних богова (ђавола) и људи који им служе чак и кад нам се чини да Христос не одговара. „Где је ђаво – ту је пакао, а где је Бог – ту је рај“, рекао је преподобни Јустин Ћелијски тумачећи ову причу. Потребно је имати велико смирење и стрпљење као Хананејка и Господ је ту да нам каже „Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!“.
Јереј Бранко Чолић
