У недељу, 10. септембра, Нови храм у Обреновцу, прославио је своју храмовну славу, Сабор Српских Светитеља.
Празнично прослављање, започето је у навечерје празника, служењем празничног бденија са петохлебницом, којим је началствовао протојереј Милан Николић, парох у Дрену, у саслуживање јереја Петка Влаховића, пароха у Врелу и ђакона Владана Нешковића. Учешће у празничном бденију узели су за певницом свештеници, појци и чтечеви оба храма у Обреновцу.
У недељу, на сам дан празника, служена је Света Литургија, којом је началствовао Архијерејски намесник посавски Александар Вучај, уз саслуживање протојереја и старешине Новог храма Гордона Василића, протојереја ставрофора и старешине храма Силаска Светог Духа на Апостоле Дарка Павловића, настојатеља манастира Грабовац јеромонаха Андреја, протонамесника Немање Павловића, јереја Петка Влаховића, јереја Александра Петровића и ђаконa Владана Нешковића.
Беседа Архијерејског намесника посавског о. Александра Вучаја:
По прочитаном Јеванђељу Aрхијерејски намесник Александар Вучај, одржао је проповед на данашњу Јеванђељску причу о Свадби царева сина. Отац Александар нагласио је да је ово метафорична прича о Небеском Оцу који шаље Сина у свет и призива и све нас у заједницу са њим, наглашавајући да је свадбено рухо, оно рухо које задобијамо на крштењу, којим постајемо део Литургијске заједнице. Од Апостола Павла који проповеда на овим просторима, Европа постаје литургијски, освештани простор. Следујући њему, у његовом подвигу долазе нам прво Кирило и Методије, а затим и Немањићи, чиме показујемо да смо и ми прихватили у Духу Светоме да будемо део празничне трпезе. Он је нагласио да славећи српске светитеље у њима славимо самога Господа, љубав и живот, чиме смо показали да нисмо хтели да се одрекнемо трпезе, а уједно и свог идентитета.
На крају замвоне молитве, одржан је молебан за почетак нове школске године. Аријерејски намесник се у својој беседи, такође, дотакао и овог догађаја који је по његовим речима одлика нашег Светосавља и идентитета. Образовање, како каже отац Александар, јесте основни део нашег бића. Нагласио је да школа као усавршавање не треба да буде наш дар сам по себи, већ дар који треба да умножавамо са свима другима. Зато се овим Молебаном, молимо Светом Духу, да буде са нама у све дане нашег школовања, да сви заједно будемо на светом подвигу, усавршавајући себе и читав свет, јер труд и жртва треба да буду светлост свету, што је кључна поука из друге данашње Јеванђељске приче.
По завршетку Литургије обављен је опход око храма, сломљен славски колач и уприличена трпеза љубави. Овогодишњи домаћин храмовне славе био је господин Милан Колашинац са својом породицом, али не само он, већ и сви присутни су по речима старешине храма Гордона Василић узели подједнако учешће у празничном прослављању храмовне славе.
