Јереј Иван Јовановић: Где год је греха, мора бити покајања!
Друге седмице Часног поста, на празник Светог Поликарпа Смирнског, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу служена је Литургија Пређеосвећених дарова, којом је началствовао протојереј Милан Николић, парох у Дрену и Орашцу, уз саслуживање свештенства Посавине и молитвено учешће Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија. Након богослужења, свештенство Архијерејског намесништва посавског приступило је Светој тајни исповести, коју су обавили старешине манастира Лелић и Јовања игуман Георгије и архимандрит Михаило.
Новозаветна историја почиње позивом на покајање, који упућује Свети Јован Претеча. Истим позивом и Господ Христос приступа Својој мисији на земљи, а покајање, као корак на путу ка вечном животу у Царству Божјем, проповеда и Свети апостол Павле, као и бројни проповедници од апостолских до данашњих дана. Један је Господ Исус Христос и једно је спасење кроз покајање и веру у Њега, навео је у литургијској проповеди јереј Иван Јовановић, парох у Вукони, начинивши пресек догађаја у двомиленијумској историји Цркве, на основу којих нам је јасно да смо сви призвани на покајање и да је спасење могуће свима, радим да се одрекну греха. Говорећи о томе шта је данашњим свештеницима и богомповереном им верном народу чинити, јереј Јовановић је истакао да је то преумљење, метаноја- покајање. И то је посебно важно у данима Часног поста, када на богослужењу слушамо песме о покајању, а и сећамо се примера Свете Марије Египћанке и њене ватрене вере, која ју је од велике грешнице учинила светитељком.
Сетимо се и скрушеног цариника, и блудног сина, а у данима пред нама загледајмо се и у благоразумнога разбојника и његово покајање са крста. Он, разбојник и грешник, осуђен од свих, већ у онај дан беше са Господом Христом у рају. Зато је Преподобни Ава Јустин Ћелијски говорио да има наде за нас, јер први се разбојник спасао и први ушао у рај. Број покајника је само Богу знан, а од многих је саграђена Црква Христова као палата од тесаног камена. Зато, где год има људи, има и греха, а где год има греха- може и мора бити покајања- истакао је отац Иван Јовановић.
Напоменувши да је грех као и човек исти кроз векове, а разлика између грешника и грешника – покајника јесте у решености да грех одбаци и ступи у борбу са њим, подсетио је проповедник на бројна искуства живљења у Цркви која говоре о томе да кад Бог хоће, побеђује се и закон природе. О томе нас учи и Свети Јован Лествичник, чију ћемо недељу такође ускоро прославити, а и Свети Владика Николај, који каже да је покајање „буна човека против самог себе“. Покајање почиње када спознамо своју греховност и пад, и почнемо поправљати саме себе, подсетио је отац Иван Јовановић на поуке великих служитеља олтара Божјег.
Нас презвитере Господ ће у дан Страшног суда упитати шта смо учинили за ближње своје и њихово спасење. Јесмо ли принели дарове са њиве Господње? Јесмо ли умножили поверене нам таланте и какве слуге смо били? Да ли смо позивали на покајање човека данашњице повереног нам стада… Нећемо бити питани колико смо знање стекли, нити за бриге овог света, већ да ли смо се мирили, праштали и устајали након пада, позивали на Свету Литургију, исповест, причешће и дела љубави и милосрђа- указао је отац Иван Јовановић на призвање, дар и одговорност свештеничке службе данас, позвавши браћу свештенике да се сви заједно постиде греха по узору на све покајнике кроз историју, јер и данас Господ невидљиво стоји пред њима као у дан Страшног суда.
По завршетку Литургије, свештенство посавског намесништва приступило је Светој тајни исповести, како се то по дугогодишњој традицији чини у току Васкршњег поста. По благослову Владике Исихија, исповедници су були старешине манастира Лелић и Јовања игуман Георгије и архимандрит Михаило. Сабрање је завршено трпезом љубави у парохијском дому обреновачког Саборног храма.
Ј. Ј.
Радио Источник:Беседа О.Ивана Јовановића
