Епископ Исихије: Господ долази да суди, али и ми судимо својим опредељењем
У Недељу Страшног суда, на празник Светог Фотија Цариградског, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, уз саслуживање архијерејског намесника посавског протонамесника Слободана Илића и више свештенослужитеља. Богослужење је улепшано појањем Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“ под управом др Габријеле Вучај
Недеља Страшног суда, четврта у којој нас Црква припрема за почетак Великог поста, претходи Недељи праштања. Тада улазимо у изузетан период у коме се трудимо више него иначе да живимо јеванђељски, да живимо у покајању. У Недељи о Закхеју Црква нас је учила ревности, митара и фарисеја- смиреноумљу, а блудног сина- покајању. Ове недеље имамо сећање на Страшни суд, који треба да се догоди, и тиме нам Црква показује да наш живот овде има закључак оличен у њему, резимирао је Владика Исихије у литургијској проповеди наук који Црква пружа вернима у сусрет седмонедељном подвигу поста, који претходи празнику Васкрсења Господњег- највећег догађаја у историји света.
Као што нас учи данашње јеванђеље (Мт 25, 31- 46), нико на овом свету неће проћи без суда. Такође, указао је Владика Исихије, Господ даје васкрсење свима. Али, то васкрсење не значи да без икаквог поговора улазимо у благодат Божју, већ да ћемо живети у вечности према ономе за шта смо се у овом животу определили- вечно блаженство или вечно страдање.
Господ долази да суди са Својим анђелима, али ми заправо судимо себи својим опредељењем. Човек се током свог живота опредељује да ли ће бити сличан овцама које су кротке, благе и незлобиве, или сличан јарадима, која су својеглава и агресивна. Тако опредељени и потврђени својим животом, стајемо пред Господа и Он само констатује да ли смо међу овцама или јарадима. Овце ставља Себи са десне стране, а јарад са леве. То је суд, неочекиван и изненадан, јер и они који су позвани да наследе Царство, као и они који су проклети и послати у огањ вечни, не знају због чега је то тако. Господ то објашњава не тиме да ли смо грешили, већ да ли смо чинили добро ближњем- објаснио је Владика Исихије добро познати јеванђељски одломак.
Господње речи о чињењу добра „Његовој малој браћи“ говоре да је Он, иако Бог, Себе лишио свих почасти и био најскромнији међу нама. Важно је да чинимо добро ближњима, јер то је делатна љубав Христова, коју Он очекује од нас, будући да нас је створио Себи сличнима, истакао је ваљевски архипастир. Господ је узео наше грехе са намером да нам дарује блаженство, али то је блаженство само за оне који су се за то спремили, живећи у љубави и помажући оне око себе- сроднике, пријатеље, комшије…
Свако од нас има у свом окружењу људе којима су потребне разне врсте помоћи и Господ набраја неке од њих: да нахранимо гладне, напојимо жедне, да помогнемо болеснима, да посетимо оне који су у тамници… Списак начина на који можемо да помогнемо је бескрајан, свако са својим силама, самилошћу и љубављу које имамо у себи. Зато треба и да принуђујемо себе на добра дела, јер она неће доћи сама од себе. Јесу у нашој природи, али је она отуђена од Бога, те је потребна та благословена принуда- поучио је Владика Исихије, закључивши да је Велики пост управо то време у коме је човек највише у могућности да живи по Господу, да доживи покајање и да се мења.
На Светој Литургији бројни верници су приступили Светој тајни причешћа. Сабрање је завршено трпезом љубави у парохијском дому обреновачког саборног храма.
Ј. Ј.
Радио Источник-Беседа Владике Исихија
Фото Радио Источник
Фото Лука Ђурановић
