Патријарх Порфирије: Из Ћелија теку реку благовести спасења
У најтежа времена за наш народ, Отац Јустин је благовестио и истовремено распет био. Не на силу, иако је био прогањан од сила овог света, него изнутра, добровољно је распео свој ум, своје срце, своју вољу на крсту Христовом да би у њему заживео Христос рекао је у празничном слову Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на Благовести, празнику о коме је почео и завршио се земаљски живот Преподобног Оца Јустина, у заветном храму Оца Јустина, посвећеном Светом Сави, Светом Јустину мученику и Преподобној Марији Египћанки у манастиру Ћелије, месту у коме његове свете мошти данас пребивају и где му на поклоњење притичу сви који ходе Христовим путем
Један од највећих духовника православног света у савременом добу, научник, молитвеник и исповедник вере Христове, Преподобни Отац Јустин Ћелијски, од чијег се рођења ове 2024. навршило 130, од престављења Господу 45 и од преноса његових моштију 10 година, сабрао је хиљаде верника, предвођених архипастирима Цркве Божје, да у светињи на обали Градца, принесу молитве благодарја и славословља у част његових јубилеја. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслуживање Високопреосвећеног Митрополита берлинског и немачког Руске Заграничне Цркве г. Марка, Преосвећене Господе Епископа врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, рашко- призренског Теодосија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, осечкопољског и барањског Херувима, шабачког Јеротеја, ремезијанског Стефана, топличког Петра и домаћина, Епископа ваљевског г. Исихија, као и свештеника и свештеномонаха из више епархија. Богослужење су појањем улепшали Хор свештеника и богослова под управом протонамесника Бранка Чолића.
Данас прослављамо Благовести- почетак нашег спасења, дан у ком је Свети архангел Гаврило јавио Пресветој Богородици да ће се у њој зачети Логос Божји. Уобичајено за нас људе, који мислимо и живимо по логици овог света, она је најпре пројавила страх како се иначе ми људи плашимо пред тајном чуда, појавом благодати Божје. Али, архангел Гаврило поручује Пресветој Богородици да се не боји, јер ће Дух Свети сићи на њу, силом Својом је осенити и пројавиће се оно што није могуће човеку, већ само Богу, казао је о тајни данашњег празника Патријарх Порфирије. Тајни, која нас уводи у спасење људског рода, које ће се збити Оваплоћењем Другог Лица Свете Тројице.
Архангел Гаврило позива Пресвету Богородицу да се измести из овог света у контекст благодати Божје, присуства Божјег, где не влада рацио и логика, где говори језик вере и поверења. Удостојио је архангел Гаврило Пресвету Богородицу да уђе у простор благодати Божје, промисла Његовог како би надишла своју логику и језиком вере, поверења и љубави стекла искуство сусрета са живим Богом, у коме се откривају тајне Божје, али и тајна човека, тајна света и да је Христос алфа и омега- беседио је српски првојерарх.
Ове године, прослава Благовести поклапа се са Крстопоклоном недељом у којој нам, у средини Велике Четрдесетнице, Црква поставља крст да буде извор снаге, оријентир, знак и знамење у току поста, када пролазимо разне подвиге и имамо многа искушења. Речи Господње:“Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“ продубљују празник Благовести, указао је Патријарх Порфирије, истакавши да узимање крста и одрицање никако не значи да треба да напустимо своје ближње, своју креативност и стваралаштво, већ да се полажење за Христом тиче нашег унутрашњег бића, нашег етоса. Те речи значе- определити се да будемо увек са Христом, да Он постане наша мера, да Њиме мислимо, говоримо и ходимо, да Христос живи у нама, без обзира на то на ком месту се налазимо и какав је наш положај у друштву, расветлио је Патријарх Порфирије поуке Светог апостола Павла, које до данас одјекују као позив да следимо Сину Божјем и Његовом јеванђељу, јер све је узалудно ако Христос није темељ и смисао нашег постојања. Славећи ове велике дане у манастиру Ћелије, једном од, уз Косово и Метохију, манастир Хиландар и друге светиње, родних места нашег народа, славимо „оног који је на крштењу добио име по Благовестима- Благоје“, оног који је означен именом философа- Светог Јустина Ћелијског.
У најтежа времена за наш народ, он (Отац Јустин) је благовестио и истовремено распет био. Не на силу, иако је био прогањан од сила овог света, него изнутра, добровољно је распео свој ум, своје срце, своју вољу на крсту Христовом да би у њему заживео Христос и кроз њега проговорила благовест о спасењу у Христу. У најтежа тамна и мрачна времена са овог места текле су реке благе вести о Христу Спаситељу и напојиле сваки педаљ наше земље. Нахраниле многе душе у нашем народу, који је тумарао по беспућима. На овом месту сабирали су се многи и проналазили Христа. зато, браћо и сестре, семе са овог места је проклијало и даје благодатне плодове- закључио је Патријарх Порфирије, узмоливши Господа да опредељење нашег народа буде да живимо за Христа, свесни распећа и невоља, али и победе Христове, која је и победа наша, коју смо добили од свих светих из рода нашег од Светог Саве до Оца Јустина.
За земног живота Преподобног Оца Јустина, који је у манастиру Ћелије био својеврсно изгнанство, али истовремено и предано служење Богу и свом народу, ова светиња постала је место поклоњења мноштва боготражитеља из целог света, али и младих интелектуалаца, од којих су неки управо њиме надахнути и сами одлучили да се као монаси предају на службу Богу и својој Цркви. Најпознатији међу њима свакако су блажене успомене Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије, Епископ бачки др Иринеј, Митрополит берлински РЗЦ г. Марко… као гимназијалац Оцу Јустину у Ћелије је долазио и Патријарх Порфирије и многи други. Такође, проповеди Оца Јустина радо је слушао академик др Владета Јеротић, један од највећих српских интелектуалаца новијег времена. Велики углед Ава Јустин уживао је и ужива у Грчкој, а на Светој Гори сматрају га својим, иако никада на тлу монашке државе никада није физички боравио. Тако је до данашњих дана, о чему сведочи присуство мноштва верника са свих страна, као и монаха и монахиња из сестринске Грчке Цркве.
Приликом освећења славског жита и колача, на крају Свете Литургије, Патријарх Порфирије је истакао да је Отац Јустин смерница и путоказ нашем народу и честитао данашњи празник. Молитвена свечаност је крунисана доделом Ордена Преподобног Оца Јустина Патријарху Порфирију. Као духовни отац верног народа Епархије ваљевске, која баштини лик и дело ћелијског богомудраца, признање које се додељује за црквену просвету, културу и мисију поглавару Српске Православне Цркве је уручио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, који је крај њега духовно стасао у манастиру Ковиљ и са којим је до данас чврсто братски повезан.
Ј. Ј.
Наставак на www.eparhijavaljevska.rs
Орден Преподобног Оца Јустина Патријарху Порфирију
У години јубилеја Преподобног Оца Јустина- 130 година од рођења, 45 од престављења Господу и 10 година од преноса његових моштију, мноштво верника на Благовести молитвено се сабрало под омофором Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, кога су рани хришћански путеви такође водили у ову светињу, где је реч Божју проповедао управо ћелијски духовник, данас заступник нам пред престолом Божјим. У Храму Светог Саве, Светог Јустина мученика и Преподобне Марије Египћанке, подигнутом по завету Оца Јустина, благовештењска молитвена свечаност крунисана је доделом ордена који носи његово име Патријарху Порфирију.
Свети Ава Јустин присутан је данас кроз његове свете целебне мошти, којима побожно приступамо ради благослова и на спасење. Приступамо својим богоугодним молитвама, које принесемо Господу, Којег је волео срцем и душом и Којем је служио својим бићем и снагом. Приступамо богонадахнутим беседама, које је упућивао верном народу, не само његовим савременицима, већ и свим нараштајима који су га наследили. Приступамо и својом богомудром речју, коју нам је оставио да нас просвећује и изграђује и својим исповедањем православне вере за коју је живео и за коју је страдао- рекао је Епископ ваљевски г. Исихије у част Оца Јустина. Патријарх Порфирије је имао велику љубав и поштовање према њему, те много пута побожно долазио у Ћелије на благовештењска сабрања и другим данима.
Уверени смо да сте са његовим (Оца Јустина) благословом примили свете тајне монаштва, свештенства, епископства, те дужност, достојанство и послушање првојерарха у коме нас данас походите. Као српски патријарх, Ви се данас неуморно и посвећено трудите да нас у светосавском и светојустиновском духу, као његов изврстан ученик и наследник, водите у благословено царство Оца и Сина и Светога Духа и да то царство оприсутњујемо у нашем животу. Пастирски се старате о Цркви, не остављајући никог изван Ваше љубави и бриге. Молимо се Њему да Вас укрепи и облагодати- рекао је Владика Исихије и уручио Орден Преподобног Оца Јустина Патријарху Порфирију у знак благослова који почива на њему, оданости и синовске љубави свештенства и народа Епархије ваљевске, о којој се духовно стара.
Орден Преподобног Оца Јустина установљен је 2019. године. На свечаности приликом освећења заветног храма, 22. септембра 2019.,блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин овим признањем одликовао је блаженопочивше Патријарха српског Иринија, Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија, аутора пројекта храма почившег архитекту Предрага Ристића, као и Епископа бачког г. Иринеја и Митрополита берлинског г. Марка.
Ј. Ј.
Наставак на www.eparhijavaljevska.rs
У Омни центру одржана Свечана академија у част јубилеја Преподобног Оца Јустина
Прослава јубилеја Преподобног Оца Јустина- 130 година од рођења, 45 од престављења Господу и 10 година од преноса моштију, на празник Благовести, заокружена је Свечаном академијом у Омни центру у Ваљеву, гозбом лепих речи, које су у част великог Божјег угодника принели Патријарх српски г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј и Епископ ваљевски г. Исихије. У уметничком делу програма учествовали су Камерни хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић, Хор „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада под управом ђакона др Владимира Антића и јереј Игор Илић, који је сабранима приближио расуђивања Оца Јустина о духу његовог времена, уоквирена у истоименој беседи, још актуелнијој у данашњем времену
„Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“, речи су Господње, чије испуњење видимо у данашњем дану, у коме славимо послушност Пресвете Богородице, која је прихватила вољу Божју и своје срце определила за Небеско царство. Нас Србе за Царство Божје определио је Свети Сава, Свети Владика Николај, а у новије време нико као Преподобни Отац Јустин Ћелијски. Зато, навео је у поздравном слову Патријарх српски г. Порфирије, данас кличемо:“Благо нама због Благовести и благо нама због оног који нас је данас сабрао у манастиру Ћелије и Ваљеву!“ Ћелијска котлина једна је од духовних колевки нашег народа, поред Пећке Патријаршије, Студенице, Грачанице, Хиландара… Манастир Ћелије прибројао се бројаници наших духовних колевки због тога што је у нашем времену постао извор благовести, извор духовне воде Христове, због тога што је у њему живео и подвизавао се Отац Јустин, духовни родитељ генерација млађих којих су живели у његово време и свих потоњих генерација до наших дана.
Ми Срби смо благословени што имамо више таквих јеванђеља, која су нас очувала у тешким временима искушења и претећих пропасти. Довољно је поменути просветитељство Светог Саве, катихизацију Владике Николаја и огњену веру Оца Јустина, која је у времену најтежих и најмрачнијих периода у којима је наш народ живео, као благодатна вода потекла из манастира Ћелија у потоцима и напојила сваки педаљ наше земље, наше отаџбине и где год Срби живе. Где год је та река потекла, она је давала и даје многоструке духовне плодове. И поред искушења мрачног доба у којем је живео Отац Јустин, али и искушења, недоумица, смутњи и ултиматума нашег времена и свега што нас као народ кроз читаву историју попут усуда онеспокојава, радост јеванђеља неугасиво сија у свету који у злу лежи. Зато, засигурно има наде за нас и сад у будућности- рекао је Патријарх Порфирије.
Кроз житије Преподобног Оца Јустина сабране је провео драмски уметник Никола Вујовић. Посебну радост пружило је казивање о ћелијском богомудрацу Епископа бачког г. Иринеја, једног од његових најистакнутијих ученика, крај ког су у данашњем времену стасали бројни духовници и архијереји Српске Цркве. Отац Јустин светли светлошћу Богочовека Христа. Дух Свети је у њему био присутан и делатан. Он је христоносац, духоносац и богоносац, рекао је Владика Иринеј.
Ава Јустин је целим бићем показао да је прави охристовљени човек- Свечовек, како је говорио Свети Владика Николај. Охристовљени човек је онај који у сваком делу и речи осликава Христа, а пре тога у свом унутрашњем бићу. Зрачио је лепотом лика Христовог и зато је његова реч, усмена или писана, била нетрулежно семе речи Христове. Сви који су били у Ћелијама могу да се сете његових непоновљивих беседа, како их је произносио сагоревајући целим својим бићем. Лик Христов и реч Христова су деловали на Оца Јустина као сила која магнетише и онеспособљује људе за зло. Тако делује његова писана реч до сада, а деловаће и убудуће- део је сјајног и дирљивог казивања бачког архијереја о духовном горостасу крај ког је стасавао на свом најпре богословском, а потом и пастирском путу. Ава Јустин је присутан не само у манастиру Ћелије, не само у Србији, већ широм васељене, у свим православним земљама, а захваљујући његовом духовном зрачењу и неки инославни су постали православни. Његову молитвену помоћ осећају и Срби, и Грци, и Руси… У својој личности је остварио „подвижничку теологију“- показао да црноризачки подвиг пустињака и академско богословље не искључују једно друго, већ чине опит пута спасења, објаснио је Владика Иринеј, истакавши да је управо због тога Отац Јустин више значајан у наше дане, него за време свог земаљског века.
Све дело Оца Јустина темељи се на јеванђељском и светотројичном искуству Цркве, прожето је односом љубави према Богочовеку Христу и Цркви као телу Његовом. Богословска мисао Аве Јустина досегла је неизрециве висине светотројичног живота изречене речима људским по дару Духа Светог, а уједно и као искуство и сапричасност нестворених енергија живота Свете Тројице, речи су у част Оца Јустина Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија.
Дубоки осећај за човека грешног и палог изнедрио је у личности Оца Јустина срцезналца и непогрешивог тумача савремене цивилизације и културе. Жива реч Аве Јустина јесте сведочанство прозорљивог духовника, нежног и осећајног молитвеника, ватреног и громовитог сведока и наставника, који стоји и проповеда на камену вере старозаветних пророка, учитеља и отаца Цркве- рекао је Владика Исихије. Величанственим тројубилејем сведочимо и позовамо на повратак Оцу Јустину кроз труд у созерцавању и тумачењу његове мисли и речи, поручио је ваљевски архијереј, истакавши да нам је пут који сведочи дело Оца Јустина данас насушно потребан и упутивши благодарје свим учесницима сабрања у част Оца Јустина.
Свечаној академији, поред црквених великодостојника, присуствовали су представници Града Ваљева, Војске Србије, Полицијске управе, културних и образовних установа и бројни верни народ.
Ј. Ј.
