У Недељу 22.по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Сабора српских светитеља у Обреновцу, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника посавског протонамесника Александра Вучаја и више епархијских свештенослужитеља, као и појање певнице и хора под управом Снежане Пејаковић.
На данашњем богослужењу Епархија ваљевска постала је богатија за још једног свештенослужитеља у презвитерском чину. Владика Исихије за свештеника је рукоположио ђакона Владана Нешковића, истакнутог вероучитеља и координатора за верску наставу у посавском намесништва.
Данашње Свето јеванђеље (Лк 16, 19- 31) доноси нам причу о два човека- убогом и страдалном Лазару и богаташу, двема супротностима земаљског живота оличеним у раскоши и изобиљу, у којима један безумно ужива, док други живи са страдањем, муком и болом. Управо тиме, указао је у литургијској проповеди протонамесник Александар Вучај, Лазар је добио своје име, док је насупрот њему богаташ безимен и Лазара ће видети у наручју Авраамовом, где су угодници Божји, који су својом жртвом зарадили Царство Божје. Богаташ види Лазара, али види и амбис између њих. Онај амбис, којег је он створио док су живели на земљи један поред другог.
Богатство, моћ и сила земаљска развија код људи похлепу и толико ослепљује да не виде више друге покрај себе. Чине да виде другог као средство, као некакво биће које има употребну вредност. Крај богаташа је лежао несрећни Лазар, хранио се од онога што је остало, а овај, направивши провалију између њих, никада му није пружио ни реч утехе, а камоли воду и храну коју треба да једе човек. Тог амбиса ето и сада- Лазар је у наручју праведника и пророка, у руци Божјој, а овај други у болу и тегоби- поучио је протонамесник Александар Вучај о усудима описаним у данашњем јеванђељу.
Бол са којом се богаташ суочава одласком са овог света је постојала и на земљи, само ју је исцељивао на погрешан начин- похлепом и грабљењем, угодним животом. Земаљским добрима је покушао да утоли усамљеност и живот без Бога, копајући амбис између себе и Лазара, објаснио је проповедник. Ништа се ново није десило после смрти. Напротив! Лазар се винуо у блаженство, сит је и радостан, док богаташ више није имао пролазне, бесциљне и бесмислене лекове и осетио је бол, тугу и усамљеност, истакао је отац Александар Вучај. Богаташ се каје и моли да неко подсети његову браћу да живе по Мојсијевим законима, али добија поражавајућу истину- да ће се они спасити ако поштују старозаветне праведнике. У супротном, ни васкрсење их неће подстаћи.
У овом јеванђељу се алудира на испуњење читаве историје нашег спасења, а то је Васкрсење Господа нашег Исуса Христа… Ово је једна од најпоучнијих прича у јеванђељу, вредна и дубока за сваког човека Цркве и сваког хришћанина. Да будемо свесни да оно што данас и овде у простору и времену, у свом животу, творимо, да ћемо то имати и након своје кончине. Да сабрани овде, живимо и исповедамо Вакрслог Господа Христа у Литургији, кроз причешће и кроз делатну љубав, милосрђе и покајање, кроз кроћење своје гордости, мисао, жељу и љубав за ближњег. Погледајте око себе! Свако од нас је добио по једног убогог Лазара и он је тај који нам је опомена, призив и позив да се окренемо ближњем и у њему сагледамо живог и Васкрслог Господа Исуса Христа- закључио је протонамесник Александар Вучај.
На крају богослужења, Епископ Исихије је благословио верни народ и честитао празник Светог Јакова Јерусалимског, уз молитву да Бог да мир у Светој земљи јерусалимској, на Косову и Метохији и свугде где људи страдају за веру Христову. Данас је наша Црква постала богатија за још једног делатеља у винограду Господњем, рукоположењем оца Владана Нешковића у чин презвитера. Свештенство је велики дар и обавеза и свештеник треба да се смирењем и подвигом узвисује над другим људима. Да се светлост његова види међу људима, подсетио је Владика Исихије на речи молитве и честитао рукоположеном, пожелевши сваког добра њему и његовој породици.
Свечаност данашњег дана заокружена је доделом Архипастирских грамата онима који помажу живот Цркве у Посавини.
Ј. Ј.
