Колико чврстине и ревности у св. апостолу Петру!
Зато име “Петар” и значи “стена”.
То име му је дао сам Господ Исус Христос.
Да тад је био Симон.
Колико снисхођења и разумевања у св. апостолу Павлу.
Зато ваљда име “Павле” и значи “мали растом”, да би био доступан и приступачан сваком.
До тад је био Савле.
Христос рече Симону да ће од сад бити Петар и да ће на том Камену сазидати Цркву Своју.
А Савлу рече:“Савле, Савле, зашто ме гониш?”
После три дана Савле поста Павле.
Св. Петар је ревновао чврсто за веру Христову, после Силаска Светог Духа проповедао и крштавао људе у Јерусалиму, и тако полагано ширио заједницу Тела Христовог…
Међутим, тадашњем, а и данашњем свету, био је потребан и апостол Павле.
Пример покајања, апостол незнабожаца, снисходљиви мисионар “само да би кога за Христа добио”.
Разликовали су се апостоли Петар и Павле. Имали су различите приступе људима.
Али, схватили су да им је та различитост богатство, а не прилика да се поделе.
Како су то они могли да схвате, а ми данас, примера ради, не можемо?
Могли су да схвате јер им је Глава био Христос.
Они су просто осећали да су две стране Једног Истог Тела-Цркве.
Лева и десна страна.
Лева и десна страна никада не могу бити супростављене, ако схвате да су део једне те исте целине.
Причешћивали су се Једним и Истим Христом, и зато су схватили да су њихови различити од Бога дарови, а не да су они супротстављени и осуђени на поделу.
Велики пример за данашње, и ревнитеље, и снисходљиве.
Ревност, ревности ради води у зилотизам и раскол.
Снисхођење, слабости и снисхођења ради, води у разводњавање и релативизацију Истине.
Није свака ревност Петрова, нити је свако снисхођење Павлово.
И ревност и снисхођење треба да буде Љубави ради, Христа ради.
Онда ће и Црква бити јединствена-Тело Христово, са различитим удовима, чија је Глава Бог-Син Божији-Исус Христос.
Амин.
Владан Нешковић, чтец-вероучитељ
