Често чујем ово питање од оних који, на овај или онај начин, траже Бога.
Пре свега, Христос нам јасно каже да о том часу ни анђели на небу не знају, већ да је то у власти Бога Оца.
То наравно не значи да Син Божији и Свети Дух не знају. У контексту показивања апсолутне послушности Ономе који га је послао тј. свом Оцу, Христос овако одговара својим ученицима.
Зашто Бог не жели да ми знамо час Другог Христовог доласка?
Ако верујемо Богу као Оцу, једноставан одговор би био да нам то није на корист, јер да јесте, Бог који је Љубав, морао би да нам каже.
Када мало боље размислимо, није ни битно када ће Христос доћи, већ како ћемо га дочекати. То значи, а и Христос нам у Јеванђељу указује, да би требало да будемо спремни као да ће се то догодити још ове ноћи.
Даље, ако опет мало боље погледамо, смрт сваког човека представља сусрет са Богом, са Христом.
Зато владика Николај Велимировић говори да је много боље да мислимо да ће наша смрт доћи пре краја света, него ли крај света пре наше смрти.
Дакле, наша смрт јесте тачка нашег одласка ка Богу. Богу на Истину. И за тај чин је потребно припремити се. Колико дуго?
Читавог живота.
Промишљајући још дубље ми можемо прозрети да се Христов долазак дешава на свакој Литургији. На свакој Литургији ми се причешћујемо Васкрслим Христом, што није ништа друго него Христов долазак у наше душе и тела.
Дакле, Христос је сваке недеље у Цркви.
Питање је: Где смо тада ми?
Најзад, сваки човек је жива Христова икона.
Не рече ли Господ да, ако нахранимо и напојимо гладног и жедног, и ако обучемо и обујемо голог и босог, да то Њему учинисмо.
Када ће Христос доћи?
Ту је, браћо и сестре, међу нама и у нама.
вероучитељ Владан Нешковић
