Свако ко слави рођендан, позива своје миле и драге на своје славље, и очекује да дођу позвани.
Слављеник припрема гозбу да дочека званице…
Е сад, на тренутак, да замислимо ситуацију да велики део гостију одлучи да слави рођендан код својих кућа и да не иду код слављеника. Једноставно, купе храну и пиће, набаве балоне, пусте музику, и -свако у својој кући слави туђи рођендан!? Узгред, телефоном назову слављеника, или путем фејса му честитају рођендан!?
Бесмислено, зар не?
Божић је рођендан Исуса Христа, и Он свој рођендан слави у Цркви, а Света Литургија је Славље са пребогатом трпезом.Шта ћемо поклонити Христу?Чисто и искрено срце, али, и своје невоље и бриге…
Замислимо сада да славимо Христов рођендан, а да не одемо код Њега!?
Бесмислено, зар не?
Наравно да треба пренети рођенданску атмосферу и код својих кућа, и у свом насељу, граду, држави, свету…
Али, не смемо заборавити на Самог Слављеника.
Нема лепших и топлијих обичаја од Божићних обичаја. “Нема дана без очињег вида, нити праве славе без Божића”, рекао би велики Његош. И, заиста, у свету нема лепших Божићних обичаја од ових наших, у Србији.Међутим, обичај је, ипак, само украс вере.Није бадњак изнад Христа, није слама важнија од Мајке Божије, а Божићна трпеза важнија од Литургије. Поставимо само ствари на своја места.
Радујмо се и веселимо се, али, заједно са Слављеником.
Мир Божији, Христос се роди!
Вероучитељ Владан Нешковић
