„И крстивши се Исус изађе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.“ (Мт. 3,16-17).
Најчудеснија објава доласка Царства Божјег, као испуњења историје спасења, јесте Богојављање, догађај објаве Бога свету као Свете Тројице. Тројичност Божје личности, коју свет познаје кроз Сина, у Духу Светом, а од Оца, јесте објава свеколике Божје љубави, као начина постојања Бога и Његовог односа према творевини.
Свету Тројицу у богојављенској објави, свет чује и види, а кроз воду као елемент живота и учествује, радујући се познању Бога и сопоственом спасењу. Светотројични Живот тријумфује, разлива се и прожима васељену, удахњујући Дух Живота сваком бићу. Објава Очеве љубави према Сину, јесте објава љубави свету и за свет, јер Син је воља Очева и Отац воли и љуби свет кроз Сина. Бог се јави у телу, а тело јесте творевина. Христос је Син, за кога, у коме и кроз кога Отац ствара и љуби свет. Дух Свети, који од Оца исходи, јесте Животодавац, који уз Сина чини Царство Божје присутним у простору и времену, Онај који твори Цркву као Тело Христово.
Личност Светог Јована Претече и Крститеља, је тачка у којој се сабирају и прожимају Стари и Нови завет, Стари и Нови Израиљ, Скинија и Црква, чинећи нераскидиво јединство. У Светом Јовану се довршава сенка Истине и уводи у икону Истине, а то је Христос – Истина и глава Цркве. Претеча стоји на граници светова, пророчки испуњавајући наду и веру Израиља у долазак Месије, и Крштењем Христовим, сведочи улазак света у нови живот. Свети Јован, уз Богородицу, један је од стубова Цркве, којој је глава Христос, љубљени Син Очев, у Духу Светом. Јереј Александар Вучај
