Овим побеђуј! (лат. In hoc signo vinces) су речи самога Бога, Светом цару Константину у отсудном тренутку борбе за трон Римске империје. У овом духовном искуству младог Константина, ове речи су пратиле символ, знак и силу Христовог монограма (речи Христовог имена исписане у једном знаку), односно самог Крста, који ће у том тренутку засијати на штитовима Константинових војника. Константинова победа је Христова и победа Крста, који од тог тренутка постаје Светлост историје, присутан свуда и увек, као непобедиви знак Хришћанства и сваког Хришћанина, који развејава све видљиве и невидљиве непријатеље.
Живот и дела Светог Константина, увек обасјани њему упућеним Господњим речима, сличе делима Старозаветних царева, што упућује у свеприсутност и сталност присуства Божјег у историји, која Духом Светим у Новом завету врхуни рођењу Цркве – ‘‘Стубу и Тврђави Истине,’‘ која војује и побеђује сва искушења света и историје. Она је Христово Царство, непролазно и вечно, изнад сваког овоземаљског и пролазног, лађа непотопива на чијем је јарболу Крст, светионик свету који обасјава пут у мирну луку стварности Царства Божјег и Христовог Другог доласка.
Крст који побеђује је мач неизрециве Љубави, добровољног страдања Сина Божјег, мач и сила ‘‘Јагњета које узима грехе света’‘, Победитеља смрти који силази у Ад и свету дарује живот вечни. Крст је сила победе Крштења сваког човека, окушана у свакој Литургији и Причешћу, у слатким плодовима покајања, праштања и милосрђа према ближњима, врлинском животу по коме нас свет познаје као Народ Божји, христолике и крстоносне људе. Христос је победио и побеђује, нека Његов Крст буде призив свима у Царство Његово, вечно и једино истинито.
протонамесник Александар Вучај
